-

nemogu shvatit zašto me pitaš za broj ako se ne misliš javit? zašto kad velim nekom tko mi je blizak - e, smeta mi to šta mi se ne javljaš i kaj me stalno podjebavaš jerbo sam u takvom raspoloženju da mi smeta - on to ne čuje? zašto kad ljudi znaju da ti treba podrška i da ti treba netko tko će bit tu, nikog nema? zašto svaki put kad želim ić van nitko nemože iako svi znaju da idem na operaciju i da neću moć ić van minimum mjesec dana a stvarno mi se ide jer tak i tak idem svake prestupne? zašto sam ja uvijek ta koja neće nikad prekršit obećanje, koja će podilazit drugima na svoju štetu, radit stvari koje zapravo ne želi radit al ima osjećaj da mora iz neke obaveze toj osobi jerbo joj je ta osoba draga? i onda ta draga osoba probadne u zemlju kad ju ja trebam... sve si više mislim da je problem u razmišljanju i stavu i da to utječe na karmu i sve šta ti se događa... al me istovremeno frustrira što ja nemogu promijenit to što jesam, ja sam to što jesam i nemogu se sam tak promijenit, nemogu prestat marit za one do kojih mi je stalo, nemogu reć da neću ić van onda kad mi se fkt ne da ić van jerbo sam prije par dana obećala da ću ić van - zašto drugi to meni mogu radit? zašto se ja bojim naljutit na osobu koja ne poštuje dogovor? zašto i kad se naljutim, njena/njegova reakcija bude - a dobro, odljutit ćeš se već... na kraju mi ta reakcija kaže da toj osobi uopće nie stalo do toga kaj se ja ljutim. pa koji falus ljudi????? šta su svi postali đubrad? komunikacija nam se svela na glupo tipkanje i grbljenje leđa pred kompjuterom a izlasci su postali konstantno igranje lovice sa vlastitim egom, besmisleno "barenje" i opća nezainteresiranost da upoznamo nekog ko osobu.... šta da promijenim više? stalno nešto mijenjam i stalno ništa ne valja i onda postanem fkt frustrirana a nisam inače takva, volim bit vedra, vesela i zaljubljena u prirodu i smijeh.... a sad nisam... sad sam opterećena sa glupim stvarima a istovremeno tolko toga želim napravit u životu i na faksu da jednostavno nemam ni vremena razmišljat o tim "glupostima" kao što je socializacija i "ljubav"...

a onda dođe onaj neko, zanimljiv po tipki, odemo na kavu i još uvijek je zanimljiv... i onda počne spika o seksu a meni padne mrak na oči... i mislim si... zar je to jedina stvar s kojom možeš zainteresirat muško? kakvog to smisla ima? svako može zadovoljit svoje potrebe kad god oće, samo treba izać van i pitat i amen... zašto se onda trudi tipkat samnom i ić na kavu i pravit se da sam mu zanimljiva kad su cilj i ishod uvijek isti? fkt ne kužim.... :(