Smučila sam se sama sebi s ovom glumom večeras

ti si tako dobar čovjek i super si prema meni i uopće ne zaslužuješ osobu kao ja. Nemaš pojma šta ti radim iza leđa i da sam se totalno zaljubila u drugoga te da nema ove "moralne" vertikale u meni, vjeruj mi, već davno bih te prevarila... Ne znam zašto više forsiram ovu farsu, farsu od naše veze. Meni se ne sviđa način na koji hodaš, kako jedeš, kako se smiješ, kakve priglupe komentare daješ tijekom filma, što si neupućen, što nemaš dovoljno harbrosti i osobnosti i uvijek gledaš hoću li se ja naljutiti zbog neke stvari koju napraviš, pa makar to bilo banalno stavljanje čaše na stol. Ja stvarno ne mogu više živjeti s tom odbojnošću prema svom vlastitom dečku, i ne znam što mi se dogodilo, možda su drugi stvarno bili u pravu što su se zgražali da šta ja radim s tobom, možda ja to tek sad vidim i uviđam, ne znam šta je, ali ugušit ćeš me, tj. ugušit ću samu sebe s ovim pretvaranjem. On ima sve što ja želim, on je u svemu moj tip, plus prezgodan je i pametan i ono - totalno se želimo. Iskreno, jedino što me muči je to što ne znam kako da te se riješim. Znam sve, to je jako bezobrazno od mene poslije svega što si napravio za mene, nikad mi nisi nanio zlo niti išta slično, ali jednostavno, a mislim da si i ti to primjetio, ne palim se na tebe više u ama baš nikakvom smislu. Ponekad mi se gadiš. I jedva čekam kad ćemo se rastati i da idem kući. Kao i večeras, jao ovo je definitivno najgore Valentinovo ikad, na večeri sam mislila na njega, dok smo gledali Tri metra iznad neba sam mislila na njega i na to kako mi liči na Maria Casasa. I zamišljala sam nas skupa, to bi bilo to... A tvoja ruka na mom ramenu.